Problemi funkcionisanja zeleznickog saobracaja od 1990. godine do danas
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 27

Cilj : Iskustva , {tete i problemi funkcionisanja `elezni~kog saobra}aja
Od 1990. Godine do danas
1.Istorijat de{avanja na prostorima biv{e SFRJ od 1990. godine do danas
2.Posledice de{avanja istorijskih de{avanja na obim {elezni~kog saobra}aja
smanjenje teritorije i du`ine pruga sa odvajanjem pojedinih republika
pad obima saobra}aja
3.[tete nnete J@ izolacijom, sankcijama i bombardovanjem
ekonomske
fizi~ke
tehni~ke
tehnolo{ke
4.Prilago|avanje funkcionisanja J@ novonastalim uslovima
5.Mere preduzete za funkcionisanje `elezni~kog sistema
6.Dana}nje stanje i perspektive J@
7.Iskustva i pouke
1.Istorijat de{avanja na prostorima biv{e SFRJ od 1990.godine
do danas
Federativna Narodna Republika Jugoslavija je formirana 1945. godine, a 1963. godine menja ime u Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija. Ova federativna dr`ava, se sastojala od 6 republika i 2 pokrajne, u sastavu Srbije. SFRJ protezala se na 255804 EMBED Equation.3 i imala 22424711 stanovnika, po popisu iz 1981.godine (ujedno i poslednji regularan popis izvr{en u SFRJ).
U celoj Isto~noj Evropi 1989. godine dolazi do zna~ajni dru{tveno - politi~kih i ekonomskih promena. Do kraja te godine dolazi do pada socijalisti~kog dru{tvenog ure|enja nametnutog iz SSSR-a i prvih slobodnih izbora od II svetskog rata. I u samom SSSR –u dolazi do promene dotada{nje politike, a u narednih godinu dana i do progla{avanja nezavisnosti pojedinih republika ~lanica. Simbol ovih dramati~nih promena bilo je ru{enje Berlinskog zida i ujedinjenje Nema~ke.
Do promena je do{lo i u SFRJ. Tokom 1990. godine, a posle januarskog raspada SKJ na 14. Kongresu, u svim republikama dolazi do prvih vi{estrana~kih izbora za parlamente i Predsednika Republike. U Sloveniji su izbori odr`ani 8.aprila 1990. godine, u Hrvatskoj u aprilu i maju, a u toku decembra izbori su odr`ani i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. Nakon izbora nove skup{tine donosile su nove Ustave, osim u Srbiji gde je novi Ustav donesen pre izbora, u martu 1989. godine. Tako dolazi do promene vlasti na republi~kom nivou dok na saveznom nivou, na kome vi{estrana~ki izbori nikada nisu izvr{eni, ostaju skup{tine ~iji su poslanici izabrani na poslednjim socijalisti~kim izborima. U Predsedni{tvo SFRJ, telu koje vr{i ulogu kolektivnog {efa dr`ave i vrhovnog komandanta vojske, biraju se novi predstavnici republika i to su jedine promene na saveznom nivou.
Novoizabrane vlasti u republikama, prvo u Sloveniji, a zatim i u ostalim Republikama, zahtevaju promenu ure|enja savezne dr`ave u politi~kom, ekonomskom i teritorijalnom smislu. Skup{tina Slovenije u julu donosi deklaraciju o nezavisnosti. Posle neuspe{nih dogovora dolazi do raspisivanja i sprovo|enja plebiscita o samostalnosti Slovenije u decembru 1990. godine, na kome se ve}ina gra|ana izjasnila za samostalnost. Slovenija 26.6.1991. godine progla{ava nezavisnost, po odluci Savezne vlade i general{taba vojske, jedinice JNA i slu`benici Savezne uprave carina poslati su da grani~ne prelaze vrate u nadle`nost Savezne vlade. Tada je do{lo do prvih oru`anih sukoba na teritoriji SFRJ od zavr{etka II svetskog rata, sukobile su se jedinice JNA i TO (teritorijalne odbrane ) Slovenije. TO Slovenije blokirala je kasarne i ostale objekte JNA. Posle 10 dana, postignut je dogovor po kome }e se JNA povu}i iz Slovenije do kraja godine, me|utim JNA se povukla mnogo ranije (novembar 1991. godine).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]